Прилози умеју да направе много муке ђацима. Мешају их са придевима, предлозима, понекад и са именицама које врше прилошку службу. Можда би било најбоље да кренемо од почетка…
Прилози су непроменљиве речи (има и ту изузетака*). У реченице најчешће стоје уз глаголе, али могу да стоје и уз придеве, именице и друге прилоге.
1. Прилози који стоје уз глаголе – ближе одређују глаголе по месту, времену, начину, узроку или количини.
а. за место – овде, онде, овамо, где, куда, камо, долеван, близу, десно…
б. за време – јуче, данас, када, сада, те, већ, лане, после, пре, ујутру, увече…
в. за начин – добро, лепо, како, овако, тако, изврсно, споро, некако, никако, људски…
г. за узрок- зато, стога
д. за количину – мало, много, још, доста, неколико…
2. Прилози који стоје уз придеве и прилоге- одређују степен особине која се придевима и прилозима означава
а. уз придеве – врло вредан, необично јак.
б. уз прилоге – сасвим тачно рекао, врло радо ћу поћи, небично лепо се изражава
3. Прилози који стоје уз именице – одређују количину онога што казује именица
нешто новца, мало млека, много хлеба
*Променљиви прилози су они који могу да се пореде. Такви су поједини прилози за начин и количину.
Он лепо пише, ја лепше пишем, а ти најлепше пишеш.
лепо-лепше-најлепше
мало-мање-најмање
Анина учионица 