Posted in 5.разред, 6.разред, 7.разред, 8.разред, Припрема за такмичење, такмичење из српског језика

Општинско такмичење из српског језика, 2015.

Данас је одржано Општинско такмичење ученика основних школа из српског језика и језичке културе. Тестове и решења можете погледати у прилогу.

 

5. разред – тест и кључ

6. разред – тест и кључ

7. разред – тест и кључ

8. разред – тест и кључ

 

(Тестови и решења су преузети са: http://osmomcilonastasijevic.org)

Posted in 5.разред, 6.разред, 7.разред, 8.разред, Припрема за такмичење

Програм општинског такмичења из српског језика

Програм општинског такмичења из српског језика није промењен у односу на претходну годину.

Програм обухвата градиво из претходних разреда, садржаје предвиђене за школско такмичење и ново градиво реализовано до овог нивоа такмичења.

 

 

5. разред

Проста реченица. Главни реченични чланови: субјекат – независни члан реченице, предикат – централни члан реченице. Именски предикат. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат – допуне глагола, прилошке одредбе (за место, време, начин, узрок, меру и количину); атрибут и апозиција.
Променљиве и непроменљиве врсте речи. Бројне именице. Промена именица (деклинација); граматичка основа, наставак за облик, појам падежа. Основне функције и значења падежа.
Придеви – значење и врсте придева; слагање придева са именицом у роду, броју и падежу. Грађење, промена: компарација придева; функција придева у реченици, придевски вид.
Правопис: писање присвојних придева са наставцима -ски, -ов, -ев, -ин; писање управног говора; писање вишечланих географских имена; писање основних и редних бројева. Писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (армијски).

  1. разред

Реченица (основни појмови): Комуникативна реченица (синтаксичко-комуникативна јединица која представља целовиту поруку) и предикатска реченица (синтаксичка јединица која садржи глагол у личном облику). Независне и зависне предикатске реченице. Вежбе у исказивању реченичних чланова речју, синтагмом и зависном реченицом. Комуникативне реченице које се састоје од једне независне предикатске реченице и од више њих.
Подела речи по настанку: просте, изведене и сложене. Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака; творбена основа; корен речи. Примери изведених именица, придева и глагола (певач, школски, школовати се). Сложенице, примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи, односно њихових творбених основа; просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град, пар/о/брод). Префикси; примери именица, придева и глагола насталих префиксацијом (праунук, превелик, научити).
Атрибутска и предикатска функција именица и придева.
Самогласници и сугласници; слоготворно р. Подела речи на слогове. Подела сугласника по месту изговора и по звучности. Гласовне промене и алтернације – уочавање у грађењу и промени речи: палатализација и сибиларизација; непостојано а; промена л у о; једначење сугласника по звучности (одступања у писаном језику); једначење сугласника по месту изговора; јотовање; асимилација и сажимање самогласника; губљење сугласника.
Правопис: писање речце ли уз глаголе; писање речце и префикса не уз глаголе, именице и придеве; писање нај у суперлативима; употреба великог слова. Писање одричних заменица уз предлоге. Писање заменица у обраћању: Ви, Ваш. Писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих.

  1. разред

Врсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања); подврсте речи. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код променљивих прилога: степен поређења; код глагола: глаголски вид; глаголски облик,
лице, број, род, стање, потврдност / одричност.

Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења). Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција. Апозитив.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни. Безличне реченице. Састав реченице у вези са врстама глагола(обнављање и проширивање); ( граматички) субјекат, предикат (глаголски и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат. Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и супротни. Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање). Садржаји из правописа савладани у претходним разредима

8. разред
Српски језик међу другим словенским језицима. Дијалекти српског језика (основни подаци). Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. Појам нормирања. Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски, славеносрпски, Вукова реформа језика, писма и правописа, књижевни језик Срба од Вука до данас (основни подаци). Развој лексике српског језика (основни подаци).
Језици националних мањина (основни подаци). Језик свакодневне комуникације – говорени и писани. Главне особине писаних стилова јавне комуникације – публицистичког, научног, административног.
Синтагме – придевске, прилошке, глаголске.
Основне функције и значења глаголских облика (обнављање и проширивање знање). Употреба глаголских облика у приповедању.
Грађење речи – обнављање; комбиновано грађење, грађење претварањем.
Гласовне промене у вези са грађењем речи (само скретање пажње на нормативна решења).

Систематизовање садржаја из правописа: употреба великог слова, интерпункција, спојено и растављено писање речи; писање скраћеница; растављање речи на крају реда.

 

Posted in 5.разред, 6.разред, 7.разред, 8.разред, Припрема за такмичење

Општинско такмичење из српског језика 2014.

ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА, март 2014.г.

ТЕСТОВИ СА РЕШЕЊИМА

(Преузето са http://uciteljtoplica.wordpress.com)
Posted in 5.разред, 6.разред, 7.разред, 8.разред, Припрема за такмичење

Прилози

Прилози умеју да направе много муке ђацима. Мешају их са придевима, предлозима, понекад и са именицама које врше прилошку службу. Можда би било најбоље да кренемо од почетка…

Прилози су непроменљиве речи (има и ту изузетака*). У реченице најчешће стоје уз глаголе, али могу да стоје и уз придеве, именице и друге прилоге.

1. Прилози који стоје уз глаголе – ближе одређују глаголе по месту, времену, начину, узроку или количини.

а. за место – овде, онде, овамо, где, куда, камо, долеван, близу, десно…

б. за време – јуче, данас, када, сада, те, већ, лане, после, пре, ујутру, увече…

в. за начин – добро, лепо, како, овако, тако, изврсно, споро, некако, никако, људски…

г. за узрок- зато, стога

д. за количину – мало, много, још, доста, неколико…

2. Прилози који стоје уз придеве и прилоге- одређују степен особине која се придевима и прилозима означава

а. уз придеве – врло вредан, необично јак.

б. уз прилоге – сасвим тачно рекао, врло радо ћу поћи, небично лепо се изражава

3. Прилози који стоје уз именице – одређују количину онога што казује именица

нешто новца, мало млека, много хлеба

 

*Променљиви прилози су они који могу да се пореде. Такви су поједини прилози за начин и количину.

Он лепо пише, ја лепше пишем, а ти најлепше пишеш.

лепо-лепше-најлепше

мало-мање-најмање

 

 

Posted in 5.разред, 6.разред, 7.разред, 8.разред, Припрема за такмичење

Припрема за такмичење

Припремите се за такмичење вежбајући тестове са школских такмичења из ОШ “Татомир Анђелић“ из Мрчајеваца.

ТЕСТОВИ

Преузето са http://www.osmrcajevci.edu.rs/

Posted in 6.разред

Епске народне песме – косовски тематски круг

Наредних дана шестаци ће се бавити проучавањем народних епских песама, које припадају косовском тематском кругу.

Потребно је прочитати све песме из Читанке, али и додатне песме: Мусић Стеван и Косанчић Иван уходи Турке.

Да бисте у потпуности разумели косовску легенду, препоручујем вам да прочитате предговор Антологији народних јуначких песама Војислава Ђурића.

Природан прелаз од преткосовског ка косовском циклусу представљају оне песме које приказују Лазара у служби Душановој и као наследника Душановог царства. У њима се налази и један од елемената косовске легенде, тј. да ће српска држава пропасти по божјој вољи.Лазар је, одиста, био у Душановој служби (као што је код овога био угледна личност и Лазарев отац Прибац). Душан је Лазара „поставио за ставиоца и оженио Милицом, ћерком војводе Вратка, потомка Немањиног сина Вукана“. За владе цара Уроша Лазарева моћ је стално расла, а после Урошеве смрти, као самосталан владар покоривши Николу Алтомановића (чија се област простирала од Рудника до Дубровника) и још неке великаше, он је ставио под своју власт „читаво Поморавље и северозападну Србију до Дрине и Саве“. У то време почели су и Турци да упадају у Србију, и у два маха били су потучени: код Параћина 1381. и код Плочника 1386. Неколико година после ових пораза Турци су пошли на Србију с великом војском, коју је предводио сам султан Мурат, „а са њиме су била и оба његова сина, Јакуб и Бајазид, као и многе прослављене војсковође из ранијих ратова (Евренос, Сариџе, Балабан и др.). Преко области Константина Дејановића,1 који се и сам са својим одредом морао прикључити Турцима, избио је Мурат на Косово у област Вука Бранковића“. Лазару је послао у помоћ босански бан Твртко своју војску под војводом Влатком Вуковићем. „Са Босанцима је дошао, како изгледа, и један одред Хрвата под баном Иванишем Палижном. Од српских феудалаца који су помогли Лазара најважнији је био Вук Бранковић,1 на чијој се територији бој и одиграо. Уз Лазара су били и његови сестрићи Стефан и Лазар Мусићи. Није познато да ли је и други његов зет Ђурађ Страцимировић Балшић суделовао у боју. Сасвим су фантастичне доцније турске вести по којима су кнеза Лазара помагали и Бугари, Арбанаси, Власи, Мађари, Немци и Чеси: требало је приказати турску победу што тежом и значајнијом. До судара је дошло на Видовдан 15. јуна 1389. г. у близини Приштине. О борбеном поретку имамо само доцније вести које се не могу проверити савременим изворима, мада саме по себи изгледају доста вероватне. Центром турске војске, који се налазио свакако онде где је Муратово тулбе, заповедао је сам султан. Европске трупе налазиле су се на десном крилу под Бајазидом, азијске на левом под Јакубом. Према Мурату налазио се кнез Лазар са главнином своје војске. Српско десно крило држао је Вук Бранковић (према Јакубу), а лево Влатко Вуковић са Босанцима (према Бајазиду). Сам ток битке мало је познат. У почетку су Срби имали извесног успеха користећи забуну која је настала код Турака када је „неко веома благородан“  то је по доцнијим вестима Милош Кобилић(Обилић)  „кога облагаше завидљивци своме господару и осумњичише као неверна, претварајући се да као пребеглица прелази на турску страну, убио султана Мурата… Али Бајазид је одмах енергично преузео султанску власт и команду у своје руке, наредио да се погуби и његов брат Јакуб и извојевао победу. Кнез Лазар је пао у турско ропство и погубљен је по Бајазидовом наређењу. Познато је и то да су неки босански великаши били заробљени и одведени у Малу Азију; за њих се тек после ангорске битке сазнало да су у животу. Изгледа ипак да Турци нису потпуно сатрли српско-босанску војску. Вук Бранковић је успео да се спасе, исто тако и војвода Влатко Вуковић: страдао је, према томе, највише центар српске војске.“

Прочитајте више „Војислав Ђурић, Косовске песме“

Војислав Ђурић, Косовске песме

Posted in 6.разред

Иницијални тестови

Септембар – месец иницијалних провера. Мука за ђаке, а велики посао за нас наставнике.

Својим ученицима увек саветујем да озбиљно схвате иницијално тестирање, а под тим подразумевам 2 ствари:

1. да се припреме за тест обнављајући садржаје из претходног разреда

2. да након добијања резултата са теста обнове све оне области на чија питања нису дали тачан одговор

Иницијални тест за 6.разред, а-група

Иницијални тест за 6.разред, б-група

Posted in 6.разред

E-лектира за шестаке

Блог се полако развија, а ја, све желећи да помогнем својим ђацима-осмацима, занемарих остале ученике. У петак моје драге шестаке очекује обрада лектире “Орлови рано лете“  Б.Ћопића. А пошто још увек има оних који књигу нису ни набавили, ево решења…

На сајту  http://www.ask.rs/ постоји мноштво књига у електронском облику (е-књиге). Ту ћете наћи и горе поменуту лектиру, било да је тражите у Азбучнику дела  или у Азбучнику писаца.

До следећег читања…