Правописни подсетник за петаке
Категорија: 5.разред
Учење на даљину
Драги ученици! Поштовани родитељи!
На овом блогу моћи ћете да прочитате све информације везане за учење на даљину у новонасталим околностима.
У оквиру главног менија, који се налази на врху странице, налази се подмени УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ. Ту ћу објављивати све оно што је неопходно да овакав вид наставе реализујемо што квалитетније.
Ови линкови воде вас на странице са општим информацијама и материјалима које ћу током наредног периода објављивати и делити.
Остваривање васпитно-образовног рада за време ванредног стања (Учење на даљину) – прве информације
Недељни распоред часова за све разреде
Српски језик и књижевност – Лекције за 5. разред
Српски језик и књижевност – Лекције за 6. разред
Моје одељење има посебну страницу, на којој су информације везане за остале предмете.
За сва питања пишите ми на prof.anavukovic@gmail.com.
Ученици мог одељења питања могу постављати, као и обично, преко вибер групе.
Дигитална учионица за петаке
Јединствена образовна платформа e-учионица нуди персонализовано учење, прилагођено сваком ученику.
Кроз интерактивне тестове и задатке у е-уџбенику, ученици могу да провере колико су успешно савладали градиво, а прегледом статистике наставник одмах стиче увид у којој је мери сваки од ученика усвојио одређене садржаје. Персонализован приступ у настави ученицима омогућава не само да постигну бољи успех, већ и да развију различите вештине и оснаже самопоуздање.
Предности дигиталних уџбеника
• Модеран приступ – Е-уџбеник је у потпуности прилагођен модерној, динамичној и креативној настави.
• Прилагођен ученицима – Ученик сам бира на који начин ће му одређена тема бити приказана, а кроз интерактивне задатке одмах добија информацију колико је успешно савладао градиво.
• Обогаћен мултимедијом – Атрактивни мултимедијални и интерактивни садржаји прате сваку лекцију у е-уџбенику.
Креирање налога
1. Регистровање на Е-учионици
– На порталу Е-учионице који се налази на адреси www.eucionica.rs одаберите опцију Региструјте се у горњем десном углу.
– Упишите корисничко име које вам је додељено и лозинку коју ћете сами смислити. Ако шифру и лозинку не запишете или меморишете на сигурном месту, нећете бити у могућности да користите своје откључане материјале. У случају да ове податке изгубите, немојте правити нови налог.
– Унесите имејл адресу. Ако немате имејл адресу, а немају је ни родитељи, треба да је отворите. Препоручујем џимејл (упутство за отварање е-адресе) .
– Одаберите тип налога (ученик).
2. Активирање налога
– Проверите ваш имејл. Примићете имејл са линком за активирање – кликните на њега.
– Након што кликнете на линк за активацију, бићете регистровани корисник
Е-учионице.
– Пријавите се на Е-учионицу са вашим корисничким именом и лозинком.
Након што сте успешно активирали свој налог, можете, између осталог:
– Да користите откључане дигиталне уџбенике,
– Да приступите својој школи, школским разредима и ученицима школе,
Општинско такмичење из српског језика, 2015.
Данас је одржано Општинско такмичење ученика основних школа из српског језика и језичке културе. Тестове и решења можете погледати у прилогу.
5. разред – тест и кључ
6. разред – тест и кључ
7. разред – тест и кључ
8. разред – тест и кључ
(Тестови и решења су преузети са: http://osmomcilonastasijevic.org)
Програм општинског такмичења из српског језика
Програм општинског такмичења из српског језика није промењен у односу на претходну годину.
Програм обухвата градиво из претходних разреда, садржаје предвиђене за школско такмичење и ново градиво реализовано до овог нивоа такмичења.
5. разред
Проста реченица. Главни реченични чланови: субјекат – независни члан реченице, предикат – централни члан реченице. Именски предикат. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат – допуне глагола, прилошке одредбе (за место, време, начин, узрок, меру и количину); атрибут и апозиција.
Променљиве и непроменљиве врсте речи. Бројне именице. Промена именица (деклинација); граматичка основа, наставак за облик, појам падежа. Основне функције и значења падежа.
Придеви – значење и врсте придева; слагање придева са именицом у роду, броју и падежу. Грађење, промена: компарација придева; функција придева у реченици, придевски вид.
Правопис: писање присвојних придева са наставцима -ски, -ов, -ев, -ин; писање управног говора; писање вишечланих географских имена; писање основних и редних бројева. Писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (армијски).
- разред
Реченица (основни појмови): Комуникативна реченица (синтаксичко-комуникативна јединица која представља целовиту поруку) и предикатска реченица (синтаксичка јединица која садржи глагол у личном облику). Независне и зависне предикатске реченице. Вежбе у исказивању реченичних чланова речју, синтагмом и зависном реченицом. Комуникативне реченице које се састоје од једне независне предикатске реченице и од више њих.
Подела речи по настанку: просте, изведене и сложене. Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака; творбена основа; корен речи. Примери изведених именица, придева и глагола (певач, школски, школовати се). Сложенице, примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи, односно њихових творбених основа; просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град, пар/о/брод). Префикси; примери именица, придева и глагола насталих префиксацијом (праунук, превелик, научити).
Атрибутска и предикатска функција именица и придева.
Самогласници и сугласници; слоготворно р. Подела речи на слогове. Подела сугласника по месту изговора и по звучности. Гласовне промене и алтернације – уочавање у грађењу и промени речи: палатализација и сибиларизација; непостојано а; промена л у о; једначење сугласника по звучности (одступања у писаном језику); једначење сугласника по месту изговора; јотовање; асимилација и сажимање самогласника; губљење сугласника.
Правопис: писање речце ли уз глаголе; писање речце и префикса не уз глаголе, именице и придеве; писање нај у суперлативима; употреба великог слова. Писање одричних заменица уз предлоге. Писање заменица у обраћању: Ви, Ваш. Писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих.
- разред
Врсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања); подврсте речи. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код променљивих прилога: степен поређења; код глагола: глаголски вид; глаголски облик,
лице, број, род, стање, потврдност / одричност.
Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења). Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција. Апозитив.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни. Безличне реченице. Састав реченице у вези са врстама глагола(обнављање и проширивање); ( граматички) субјекат, предикат (глаголски и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат. Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и супротни. Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање). Садржаји из правописа савладани у претходним разредима
8. разред
Српски језик међу другим словенским језицима. Дијалекти српског језика (основни подаци). Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. Појам нормирања. Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски, славеносрпски, Вукова реформа језика, писма и правописа, књижевни језик Срба од Вука до данас (основни подаци). Развој лексике српског језика (основни подаци).
Језици националних мањина (основни подаци). Језик свакодневне комуникације – говорени и писани. Главне особине писаних стилова јавне комуникације – публицистичког, научног, административног.
Синтагме – придевске, прилошке, глаголске.
Основне функције и значења глаголских облика (обнављање и проширивање знање). Употреба глаголских облика у приповедању.
Грађење речи – обнављање; комбиновано грађење, грађење претварањем.
Гласовне промене у вези са грађењем речи (само скретање пажње на нормативна решења).
Систематизовање садржаја из правописа: употреба великог слова, интерпункција, спојено и растављено писање речи; писање скраћеница; растављање речи на крају реда.
Општинско такмичење из српског језика 2014.
ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА, март 2014.г.
ТЕСТОВИ СА РЕШЕЊИМА
(Преузето са http://uciteljtoplica.wordpress.com)
Прилози
Прилози умеју да направе много муке ђацима. Мешају их са придевима, предлозима, понекад и са именицама које врше прилошку службу. Можда би било најбоље да кренемо од почетка…
Прилози су непроменљиве речи (има и ту изузетака*). У реченице најчешће стоје уз глаголе, али могу да стоје и уз придеве, именице и друге прилоге.
1. Прилози који стоје уз глаголе – ближе одређују глаголе по месту, времену, начину, узроку или количини.
а. за место – овде, онде, овамо, где, куда, камо, долеван, близу, десно…
б. за време – јуче, данас, када, сада, те, већ, лане, после, пре, ујутру, увече…
в. за начин – добро, лепо, како, овако, тако, изврсно, споро, некако, никако, људски…
г. за узрок- зато, стога
д. за количину – мало, много, још, доста, неколико…
2. Прилози који стоје уз придеве и прилоге- одређују степен особине која се придевима и прилозима означава
а. уз придеве – врло вредан, необично јак.
б. уз прилоге – сасвим тачно рекао, врло радо ћу поћи, небично лепо се изражава
3. Прилози који стоје уз именице – одређују количину онога што казује именица
нешто новца, мало млека, много хлеба
*Променљиви прилози су они који могу да се пореде. Такви су поједини прилози за начин и количину.
Он лепо пише, ја лепше пишем, а ти најлепше пишеш.
лепо-лепше-најлепше
мало-мање-најмање
Припрема за такмичење
Припремите се за такмичење вежбајући тестове са школских такмичења из ОШ “Татомир Анђелић“ из Мрчајеваца.
Преузето са http://www.osmrcajevci.edu.rs/
Писање бројева
Растављено се пишу вишечлани бројеви и збирне именице на –ица којимa се означавају мушка лица:
- двадесет (и) три (везник И је необавезан)
- двадесет (и) трећи
- двадесет (и) троје
- двадесет (и) тројица
Читање са “оловком у руци“
Научи да читаш „са оловком у руци“ и да записујеш све што ти заокупи пажњу и подстакне те на размишљање.
У „Дневник прочитаних књига“ можеш унети:
− назив дела, издавача, место и годину издања;
− битније податке о писцу;
