Општинско такмичење из српског језика, 2015.

Данас је одржано Општинско такмичење ученика основних школа из српског језика и језичке културе. Тестове и решења можете погледати у прилогу.

 

5. разред – тест и кључ

6. разред – тест и кључ

7. разред – тест и кључ

8. разред – тест и кључ

 

(Тестови и решења су преузети са: http://osmomcilonastasijevic.org)

Програм општинског такмичења из српског језика

Програм општинског такмичења из српског језика није промењен у односу на претходну годину.

Програм обухвата градиво из претходних разреда, садржаје предвиђене за школско такмичење и ново градиво реализовано до овог нивоа такмичења.

 

 

5. разред

Проста реченица. Главни реченични чланови: субјекат – независни члан реченице, предикат – централни члан реченице. Именски предикат. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат – допуне глагола, прилошке одредбе (за место, време, начин, узрок, меру и количину); атрибут и апозиција.
Променљиве и непроменљиве врсте речи. Бројне именице. Промена именица (деклинација); граматичка основа, наставак за облик, појам падежа. Основне функције и значења падежа.
Придеви – значење и врсте придева; слагање придева са именицом у роду, броју и падежу. Грађење, промена: компарација придева; функција придева у реченици, придевски вид.
Правопис: писање присвојних придева са наставцима -ски, -ов, -ев, -ин; писање управног говора; писање вишечланих географских имена; писање основних и редних бројева. Писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (армијски).

6. разред

Реченица (основни појмови): Комуникативна реченица (синтаксичко-комуникативна јединица која представља целовиту поруку) и предикатска реченица (синтаксичка јединица која садржи глагол у личном облику). Независне и зависне предикатске реченице. Вежбе у исказивању реченичних чланова речју, синтагмом и зависном реченицом. Комуникативне реченице које се састоје од једне независне предикатске реченице и од више њих.
Подела речи по настанку: просте, изведене и сложене. Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака; творбена основа; корен речи. Примери изведених именица, придева и глагола (певач, школски, школовати се). Сложенице, примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи, односно њихових творбених основа; просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град, пар/о/брод). Префикси; примери именица, придева и глагола насталих префиксацијом (праунук, превелик, научити).
Атрибутска и предикатска функција именица и придева.
Самогласници и сугласници; слоготворно р. Подела речи на слогове. Подела сугласника по месту изговора и по звучности. Гласовне промене и алтернације – уочавање у грађењу и промени речи: палатализација и сибиларизација; непостојано а; промена л у о; једначење сугласника по звучности (одступања у писаном језику); једначење сугласника по месту изговора; јотовање; асимилација и сажимање самогласника; губљење сугласника.
Правопис: писање речце ли уз глаголе; писање речце и префикса не уз глаголе, именице и придеве; писање нај у суперлативима; употреба великог слова. Писање одричних заменица уз предлоге. Писање заменица у обраћању: Ви, Ваш. Писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих.

7. разред

Врсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања); подврсте речи. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код променљивих прилога: степен поређења; код глагола: глаголски вид; глаголски облик,
лице, број, род, стање, потврдност / одричност.

Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења). Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција. Апозитив.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни. Безличне реченице. Састав реченице у вези са врстама глагола(обнављање и проширивање); ( граматички) субјекат, предикат (глаголски и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат. Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и супротни. Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање). Садржаји из правописа савладани у претходним разредима

8. разред
Српски језик међу другим словенским језицима. Дијалекти српског језика (основни подаци). Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. Појам нормирања. Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски, славеносрпски, Вукова реформа језика, писма и правописа, књижевни језик Срба од Вука до данас (основни подаци). Развој лексике српског језика (основни подаци).
Језици националних мањина (основни подаци). Језик свакодневне комуникације – говорени и писани. Главне особине писаних стилова јавне комуникације – публицистичког, научног, административног.
Синтагме – придевске, прилошке, глаголске.
Основне функције и значења глаголских облика (обнављање и проширивање знање). Употреба глаголских облика у приповедању.
Грађење речи – обнављање; комбиновано грађење, грађење претварањем.
Гласовне промене у вези са грађењем речи (само скретање пажње на нормативна решења).

Систематизовање садржаја из правописа: употреба великог слова, интерпункција, спојено и растављено писање речи; писање скраћеница; растављање речи на крају реда.

 

Општинско такмичење из српског језика 2014.

ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА, март 2014.г.

ТЕСТОВИ СА РЕШЕЊИМА

(Преузето са http://uciteljtoplica.wordpress.com)

Прилози

Прилози умеју да направе много муке ђацима. Мешају их са придевима, предлозима, понекад и са именицама које врше прилошку службу. Можда би било најбоље да кренемо од почетка…

Прилози су непроменљиве речи (има и ту изузетака*). У реченице најчешће стоје уз глаголе, али могу да стоје и уз придеве, именице и друге прилоге.

1. Прилози који стоје уз глаголе – ближе одређују глаголе по месту, времену, начину, узроку или количини.

а. за место – овде, онде, овамо, где, куда, камо, долеван, близу, десно…

б. за време – јуче, данас, када, сада, те, већ, лане, после, пре, ујутру, увече…

в. за начин – добро, лепо, како, овако, тако, изврсно, споро, некако, никако, људски…

г. за узрок- зато, стога

д. за количину – мало, много, још, доста, неколико…

2. Прилози који стоје уз придеве и прилоге- одређују степен особине која се придевима и прилозима означава

а. уз придеве – врло вредан, необично јак.

б. уз прилоге – сасвим тачно рекао, врло радо ћу поћи, небично лепо се изражава

3. Прилози који стоје уз именице – одређују количину онога што казује именица

нешто новца, мало млека, много хлеба

 

*Променљиви прилози су они који могу да се пореде. Такви су поједини прилози за начин и количину.

Он лепо пише, ја лепше пишем, а ти најлепше пишеш.

лепо-лепше-најлепше

мало-мање-најмање

 

 

Припрема за такмичење

Припремите се за такмичење вежбајући тестове са школских такмичења из ОШ “Татомир Анђелић“ из Мрчајеваца.

ТЕСТОВИ

Преузето са http://www.osmrcajevci.edu.rs/

Писање бројева

Растављено се пишу вишечлани бројеви и збирне именице на –ица којимa се означавају мушка лица:

• двадесет (и) три (везник И је необавезан)
• двадесет (и) трећи
• двадесет (и) троје
• двадесет (и) тројица

Читање са “оловком у руци“

Научи да читаш „са оловком у руци“ и да записујеш све што ти заокупи пажњу и подстакне те на размишљање.

У „Дневник прочитаних књига“ можеш унети:

−  назив дела, издавача, место и годину издања;

−  битније податке о писцу;