Правописни подсетник за петаке
Јединствена образовна платформа e-учионица нуди персонализовано учење, прилагођено сваком ученику.
Кроз интерактивне тестове и задатке у е-уџбенику, ученици могу да провере колико су успешно савладали градиво, а прегледом статистике наставник одмах стиче увид у којој је мери сваки од ученика усвојио одређене садржаје. Персонализован приступ у настави ученицима омогућава не само да постигну бољи успех, већ и да развију различите вештине и оснаже самопоуздање.
Предности дигиталних уџбеника
• Модеран приступ – Е-уџбеник је у потпуности прилагођен модерној, динамичној и креативној настави.
• Прилагођен ученицима – Ученик сам бира на који начин ће му одређена тема бити приказана, а кроз интерактивне задатке одмах добија информацију колико је успешно савладао градиво.
• Обогаћен мултимедијом – Атрактивни мултимедијални и интерактивни садржаји прате сваку лекцију у е-уџбенику.
Креирање налога
1. Регистровање на Е-учионици
– На порталу Е-учионице који се налази на адреси www.eucionica.rs одаберите опцију Региструјте се у горњем десном углу.
– Упишите корисничко име које вам је додељено и лозинку коју ћете сами смислити. Ако шифру и лозинку не запишете или меморишете на сигурном месту, нећете бити у могућности да користите своје откључане материјале. У случају да ове податке изгубите, немојте правити нови налог.
– Унесите имејл адресу. Ако немате имејл адресу, а немају је ни родитељи, треба да је отворите. Препоручујем џимејл (упутство за отварање е-адресе) .
– Одаберите тип налога (ученик).
2. Активирање налога
– Проверите ваш имејл. Примићете имејл са линком за активирање – кликните на њега.
– Након што кликнете на линк за активацију, бићете регистровани корисник
Е-учионице.
– Пријавите се на Е-учионицу са вашим корисничким именом и лозинком.
Након што сте успешно активирали свој налог, можете, између осталог:
– Да користите откључане дигиталне уџбенике,
– Да приступите својој школи, школским разредима и ученицима школе,
Данас је одржано Општинско такмичење ученика основних школа из српског језика и језичке културе. Тестове и решења можете погледати у прилогу.
5. разред – тест и кључ
6. разред – тест и кључ
7. разред – тест и кључ
8. разред – тест и кључ
(Тестови и решења су преузети са: http://osmomcilonastasijevic.org)
Програм општинског такмичења из српског језика није промењен у односу на претходну годину.
Програм обухвата градиво из претходних разреда, садржаје предвиђене за школско такмичење и ново градиво реализовано до овог нивоа такмичења.
5. разред
Проста реченица. Главни реченични чланови: субјекат – независни члан реченице, предикат – централни члан реченице. Именски предикат. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат – допуне глагола, прилошке одредбе (за место, време, начин, узрок, меру и количину); атрибут и апозиција.
Променљиве и непроменљиве врсте речи. Бројне именице. Промена именица (деклинација); граматичка основа, наставак за облик, појам падежа. Основне функције и значења падежа.
Придеви – значење и врсте придева; слагање придева са именицом у роду, броју и падежу. Грађење, промена: компарација придева; функција придева у реченици, придевски вид.
Правопис: писање присвојних придева са наставцима -ски, -ов, -ев, -ин; писање управног говора; писање вишечланих географских имена; писање основних и редних бројева. Писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (армијски).
Реченица (основни појмови): Комуникативна реченица (синтаксичко-комуникативна јединица која представља целовиту поруку) и предикатска реченица (синтаксичка јединица која садржи глагол у личном облику). Независне и зависне предикатске реченице. Вежбе у исказивању реченичних чланова речју, синтагмом и зависном реченицом. Комуникативне реченице које се састоје од једне независне предикатске реченице и од више њих.
Подела речи по настанку: просте, изведене и сложене. Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака; творбена основа; корен речи. Примери изведених именица, придева и глагола (певач, школски, школовати се). Сложенице, примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи, односно њихових творбених основа; просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град, пар/о/брод). Префикси; примери именица, придева и глагола насталих префиксацијом (праунук, превелик, научити).
Атрибутска и предикатска функција именица и придева.
Самогласници и сугласници; слоготворно р. Подела речи на слогове. Подела сугласника по месту изговора и по звучности. Гласовне промене и алтернације – уочавање у грађењу и промени речи: палатализација и сибиларизација; непостојано а; промена л у о; једначење сугласника по звучности (одступања у писаном језику); једначење сугласника по месту изговора; јотовање; асимилација и сажимање самогласника; губљење сугласника.
Правопис: писање речце ли уз глаголе; писање речце и префикса не уз глаголе, именице и придеве; писање нај у суперлативима; употреба великог слова. Писање одричних заменица уз предлоге. Писање заменица у обраћању: Ви, Ваш. Писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих.
Врсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања); подврсте речи. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код променљивих прилога: степен поређења; код глагола: глаголски вид; глаголски облик,
лице, број, род, стање, потврдност / одричност.
Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења). Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција. Апозитив.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни. Безличне реченице. Састав реченице у вези са врстама глагола(обнављање и проширивање); ( граматички) субјекат, предикат (глаголски и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат. Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и супротни. Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање). Садржаји из правописа савладани у претходним разредима
8. разред
Српски језик међу другим словенским језицима. Дијалекти српског језика (основни подаци). Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. Појам нормирања. Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски, славеносрпски, Вукова реформа језика, писма и правописа, књижевни језик Срба од Вука до данас (основни подаци). Развој лексике српског језика (основни подаци).
Језици националних мањина (основни подаци). Језик свакодневне комуникације – говорени и писани. Главне особине писаних стилова јавне комуникације – публицистичког, научног, административног.
Синтагме – придевске, прилошке, глаголске.
Основне функције и значења глаголских облика (обнављање и проширивање знање). Употреба глаголских облика у приповедању.
Грађење речи – обнављање; комбиновано грађење, грађење претварањем.
Гласовне промене у вези са грађењем речи (само скретање пажње на нормативна решења).
Систематизовање садржаја из правописа: употреба великог слова, интерпункција, спојено и растављено писање речи; писање скраћеница; растављање речи на крају реда.
Прилози умеју да направе много муке ђацима. Мешају их са придевима, предлозима, понекад и са именицама које врше прилошку службу. Можда би било најбоље да кренемо од почетка…
Прилози су непроменљиве речи (има и ту изузетака*). У реченице најчешће стоје уз глаголе, али могу да стоје и уз придеве, именице и друге прилоге.
1. Прилози који стоје уз глаголе – ближе одређују глаголе по месту, времену, начину, узроку или количини.
а. за место – овде, онде, овамо, где, куда, камо, долеван, близу, десно…
б. за време – јуче, данас, када, сада, те, већ, лане, после, пре, ујутру, увече…
в. за начин – добро, лепо, како, овако, тако, изврсно, споро, некако, никако, људски…
г. за узрок- зато, стога
д. за количину – мало, много, још, доста, неколико…
2. Прилози који стоје уз придеве и прилоге- одређују степен особине која се придевима и прилозима означава
а. уз придеве – врло вредан, необично јак.
б. уз прилоге – сасвим тачно рекао, врло радо ћу поћи, небично лепо се изражава
3. Прилози који стоје уз именице – одређују количину онога што казује именица
нешто новца, мало млека, много хлеба
*Променљиви прилози су они који могу да се пореде. Такви су поједини прилози за начин и количину.
Он лепо пише, ја лепше пишем, а ти најлепше пишеш.
лепо-лепше-најлепше
мало-мање-најмање
Припремите се за такмичење вежбајући тестове са школских такмичења из ОШ “Татомир Анђелић“ из Мрчајеваца.
Преузето са http://www.osmrcajevci.edu.rs/
Растављено се пишу вишечлани бројеви и збирне именице на –ица којимa се означавају мушка лица: