Posted in Родитељски кутак

Тровање односа

Разводи и раскиди су увек болни, поготово ако пар који се растаје има заједничко дете или децу. По природи ствари, дете је емотивно везано за оба родитеља, оно воли и маму и тату. Зато је позиција детета оно што може да се назове двоструком лојалношћу: у покушају да сачува обе љубави, оно се труди да не изневери ни маму ни тату.

Оно што би за дете или децу било најбоље јесте да се њихови родитељи разиђу као одрасли људи којима је жао што нису успели да успоставе заједницу која би била довољно добра за обоје, али који увиђају да су за то обоје одговорни. Али одрасли људи у себи носе и оно што се у трансакционој анализи назива „дечје ја” или „унутрашње дете”. То је онај део личности који је веома отпоран на одрастање, тако да га људи носе у себи без обзира на то колико имају година. Поред тога што доприноси креативности и забави, унутрашње дете се често активира у стресним ситуацијама.

Када унутрашње дете једног партнера доживљава да је „искоришћено и одбачено” почиње да предузима осветничке поступке, на шта други партнер реагује на исти такав начин. Када партнери у свом болу забораве да су родитељи, почињу да у свој рат укључују и децу.

Као што некада од заједничких пријатеља очекују да виде „на чијој су страни”, тако родитељ може од детета да захтева да заузме његову страну и осуди „кривца” за развод и неостварена очекивања. Претпоставка из које произлази овај захтев јесте уцена типа „ако ниси са мном, онда си против мене”, и претња да ће родитељ да одбаци дете ако се не определи за њега. А у ситуацији када је дете већ уплашено због одсуства једног родитеља, нови талас сепарационог страха чини га лаком жртвом.

Поступак који спроводи један родитељ како би покварио или прекинуо однос детета и другог родитеља често у жаргону зовемо „тровање односа”. У то спадају изјаве типа: „Твој тата нас је оставио”, „Да те твоја мама заиста воли она би сачувала нашу породицу”, као и бројне друге. Типично је да родитељ себе дефинише као невину жртву, а оног другог родитеља као кривца, безосећајну лошу особа која не воли властито дете итд. Уместо да родитељ води рачуна о детету, захтева да дете води рачуна о њему.

Бољу позицију за тровање има онај родитељ којем је дете поверено на старање. Што је дете млађе, а детету више блиских одраслих прича исту негативну причу о другом родитељу, то је „тровање” делотворније. Када токсични родитељ не спречава другог да виђа дете, ову врсту злостављања детета, угрожавања дететових и родитељевих права тешко је препознати. Најтеже је када оба родитеља почну да трују, тако да се дете нађе у психолошком рату пуном „отрова” и „противотрова”. Зато је важно да се родитељи разводе као одрасли, а не као деца.
Зоран Миливојевић

(Преузето са: http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Trovanje-odnosa.lt.html)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s